|
НАРОДНО ГРАДИТЕЉСТВО СРЕДЊЕБАНАТСКОГ
ОКРУГА
Објекти народног градитељства представљају својеврсни
материјални израз човекових друштвених, економских
и социјалних потреба у његовом развоју. Паралелно
са тим потребама, развијала се и свест о вредностима
градитељског наслеђа. Анонимни неимари, поштујући
прописе о градњи, а користећи свој естетски сензибилитет
и маштовитост у градњи објеката, успели су да
својом вештином код војвођанског паора споје два,
у пракси тешко спојива, елемента. На једној страни
наметнута обавеза поштовања прописа о градњи,
која по природи ствари изазива отпор код човека,
а на другој огромно материјално, духовно и емотивно
жртвовање за исту ту ствар. Из таквог једног односа
развила се аутентична архитектонска творевина,
традиционална панонска кућа, коју карактерише
функционалност, рационалност, једноставна конструкција
и декорација. Постављање основе куће ужом страном
према уличној регулацији, и њено даље развијање
према дубини дворишта у виду стамбеног и економског
дела под истим кровом, дефинисали су овај тип
куће, који је постао лако препознатљив и карактеристичан
за ово поднебље. Дуго, и после престанка обавезних
прописа о градњи, овакве куће су се зидале, старе
преправљале у циљу обезбеђивања хуманијих услова
живота, јер се војвођански паор тешко одрицао
истине о себи, шта више, преко куће у којој је
живео, изражавао је своја хтења, свој начин живота,
своје потребе и свој социјални статус. Управо
је наш задатак и обавеза да кроз заштиту, а у
неким случајевима само кроз документацију, сачувамо
од заборава лепоту и вредности тековина народног
градитељства. То се може учинити на примерима
још преосталих стамбених објеката и објектима
народне технике, којих у појединим селима имамо
у просторном низу и могу представљати амбијенталне
целине. Као такве, у наредном периоду приоритет
ће бити њихово истраживање и презентовање.
Бранислав Милић
– етнолог
Град Зрењанин
Савремени урбис уништио је многе
етнолошки вредне стамбене и привредне објекте
у граду, тако да је преостала једино кућа Александра
Сандића, као културно добро од великог значаја.
У тој кући живео је књижевник и писар Вука Караџића
- Александар Сандић (1836-1908 ), једна од најзнаменитијих
личности из прошлости града Зрењанина. Налази
се на Карађорђевом тргу број 21. у Зрењанину.
Подигнута је око 1790. године по узору на колонистичку
кућу јозефинског периода. Сазидана је од набоја,
облепљена блатним малтером и покривена трском.
Дуж целе дворишне фасаде протеже се испуштена
стреха. Објекат је намењен за становање и у приватном
је власништву. Пошто се објекат не одржава и делом
је већ урушен, прети му опасност од потпуног урушења,
а самим тим и нестајања. Из тих разлога је СО
Зрењанин преузела старатељство над овим културним
добром и буџетом за 2005. годину предвидела средства
за прву фазу извођења конзерваторских радова на
реконструкцији недостајућих делова и санацији
постојећих делова куће. У току је процес утврђивања
општег интереса за експропријацију, покренут од
стране овог завода-чека се одговор Владе Републике
Србије.
Меленци
Ветрењача у Меленцима представља
један од ретко сачуваних примерака народног градитељства
типа привредних објеката. Сазидана је 1899. године
на излазу села, поред пута за Башаид. Зидана је
опеком у виду зарубљене купе и тренутно јој недостају
крила за хватање ваздуха. Обзиром да је овај објекат
културно добро од великог значаја, а у доста лошем
је стању, предузеће се од стране овог завода активности
око набавке средстава за његову рестаурацију. |
