БЕНЦЕОВА КУЋА

Зграда у улици краља Александра бр. 21, као
што је то срећом и данас случај, служила је у
првој половини прошлог века као изложбени
салон намештаја. Једино је власник био други. Реч је
о познатој уметничкој творници намештаја “Антон
Бенце и син” која је основана још далеке 1861.
године. Зграда фабрике се налазила у Гимназијској
улици а простор зграде у главној улици искључиво је
имао трговачки садржај. Тридесетих година прошлог
века капацитет ове угледне творнице досезао је
бројку од око хиљаду соба годишње. Израђивао се
собни и стилски намештај свих врста “по најновијем
укусу” како то ондашње рекламе казују. Своје
изложбене салоне предузеће је имало и у Новом
Саду и Београду, а за свој рад одликовано је у
Лондону, Паризу и Бриселу са “Гранд Приx” медаљом
и “Крстом части”.
Бенцеова кућа, како се популарно назива прва
робна кућа у граду, саграђена је 1906. године у
духу сецесије са елементима необарока. Конструктивна
решења, унутрашња диспозиција и повећани
отвори на главној фасади означавају прелаз ка
савременој архитектури. Оно што је чини модерном
за време у ком је настала у првом реду је
схватање фасадне љуске као танке опне која дели
унутрашњост зграде од улице, излажући сав свој
садржај погледу пролазника. Тако и прве уметнички
обликоване излоге дугујемо сецесији. Овде се први
пут као изражајно средство користи отвор, празнина
која преовладава у односу на пуне површине.
Међутим, иако је Бенцеова кућа прва модерно
конципирана зграда левог фронта улице, она спаја
прошлост са својим временом и само наговештава
будући развој. Почетком прошлог столећа “модеран
стил” значио је стил бечке и минхенске сецесије.
Склоп сецесијске моде и класицистичке основне концепције није могао да значи потпуни прелаз ка
модерној архитектури. Фасаде су и даље украшаване
плитким орнаментима, а вертикални елементи, најчешће
пиластри ситуирани на угловима грађевине,
сада пробијају кровне венце и завршавају се у кровној
маси као пирамидални или залучени елементи.
Бенцеова кућа је углавном сачувала аутентичан
изглед из времена градње. Уклоњени су
само сецесијски украси у виду шиљатих пирамида, који
су били постављени на крову, и који би се морали
рестаурирати у циљу очувања оригиналне архитектонске замисли.

преузето из “Зрењанин – градитељска баштина” аутора Весне Каравиде