БУКОВЧЕВА ПАЛАТА

Забележено је мишљење једног нашег историчара архитектуре када је, боравећи у нашем граду, видео Буковичку палату. Он је тада у свом одушевљењу изјавио да би сваки град који држи до своје лепоте морао да има једно овакво здање. Имитација палате у минијатури, Буковчева кућа, саграђена је 1905. године. Била је то тада једна од првих двоспратница подигнутих у старом језгру града. По свему самосвојан ауторски чин, палата је својим положајем и декоративним фасадама нагласила чело блока и стару регулацију на истицању најстаријих саобраћајница града и тако добила још једну димензију, поставши значајан урбани репер старог језгра. Грађевина је обрађена у неоренесансном духу, раскошно и репрезентативно. Иако тежи декоративности, она првенствено плени целином своје архитектонске замисли, док се лепота небројених детаља открива тек при пажљивом посматрању. Величина њене архитектуре се огледа и у утиску органске повезаности декорације и основне масе, те немамо нелагодан осећај накнадног декорисања. Са највише пажње обрађено је прочеље зграде које је окренуто Тргу слободе. У прилог овоме говори и нарочито ефектно изведен еркер који као да израста из балкона испод њега. Архитекта је изгледа тежио да основним волуменом грађевине и декорацијом фасаде оствари утисак лакоће и виткости. Стога је акценат ставио на еркер и пиластре, по којима слободно лепи плитке мотиве штуко декорације. Нарочито интересантан мотив он остварује на своду балкона где примењује ренесансно обележје у виду касетиране таванице. Приземље, и првобитно замишљено за пословне просторије, јасно је споља одвојено од спратног дела зграде. Прозорски отвори првог спрата у виду бифора, још један су успели детаљ који доприноси општем изгледу целине. Степеновање значаја фасада огледа се у чињеници да је после главне фасаде најбогатије обрађена она из улице Краља Александра, а затим фасада у Пупиновој улици.

преузето из “Зрењанин – градитељска баштина” аутора Весне Каравиде