КОМПЛЕКС ДУНЂЕРСКИ

Прелазећи мост у правцу Житног трга пешацима се пружа један изузетан поглед на комплекс зграда стилске архитектуре Зрењанина. Ниска фасада са десне стране, по пројектима нама непознатих градитеља, дао је да се сагради највећи ондашњи војвођански индустријалац Лазар Дунђерски. Угао улице према Житном тргу маркира Дунђерскова палата, док се у њеном продужетку са бегејске стране пружају висински неуједначена лица зграда пиваре. Цео овај потез естетски се доживљава као целина високих ликовних квалитета. Досадашња сазнања казују да је Дунђерски прво саградио зграде индустријског постројења пиваре, између 1905. и 1910. године, а потом и своју репрезентативну палату (1910) која својим архитектонским вредностима може да се пореди са свим зградама сличне намене у већим средњоевропским центрима. Палата Дунђерски је функционална грађевина са типично сецесијском фасадом. Угаони еркер са три прозорска и једним улазним отвором – ремек је дело сецесије на измаку. Валовита линија декорације, уз присуство флоралних елемената, плитко се лепи по зидовима и ствара осећај покренуте масе. Иако не може поуздано да се тврди, уочено је да постоји велика вероватноћа да је ову грађевину пројектовао Аладар Аркај, аутор “Барочај виле” у Пешти, зграде у којој је данас смештена југословенска амбасада. Сачувани цртежи изгледа фасада зграда пиваре из правца Бегеја документују чињеницу да су извођачи стриктно поштовали замисао архитекте. Већ и летимичан поглед на овај фасадни низ казује да је реч о добром позаваоцу своје струке. Крајња једноставност у основној идеји дала је као резултат ефектан ликовни утисак. Белина површина геометријски је “нарушена” пиластрима и водоравним венцима црвене боје, у мери у којој је то било естетски оптимално. Прича о комплексу Дунђерски не може, међутим, бити комплетна без осврта на њену непосредну околину којој је она давала поуздан печат. Амбијент који је чинио Велики мост и његова непосредна околина све до шездесетих година прошлог века, представљао је најлиричнији архитектонскоурбанистички склоп у граду. Изузетна индивидуалност Палате Дунђерски, са одмерено декорисаном љуском јасних сецесијских садржаја, савршено се уклапала у зналачки оформљен амбијент. Снажно испољен осећај за флоралну декорацију, немирне, валовите линије на њеним фасадама, чиниле су истинску вредност тек уз слично схваћену декорацију нешто раније подигнутог Великог моста. Данас, када од тог амбијента скоро да нема ни трага, она не само да не представља круну амбијента - него је и њена индивидуална вредност знатно умањена због неправедно јој наметнуте врло лоше сагледивости из перспективе новог моста. Такође, свој пандан на супротној обали реке Дунђерскова палата је имала у згради Градског музеја (првобитно зграда хотела) која је такође порушена у време када и Велики мост. Зграда Музеја је представљала најуспелији пример класицистичке архитектуре у граду и била типичан образац ове стилске орјентације у архитектури Војводине.

преузето из “Зрењанин – градитељска баштина” аутора Весне Каравиде