ШЕХЕРЕЗАДА

На прелазу из деветнаестог у двадесети век, у Великом Бечкереку је боравио познати темишварски архитекта Иштван Барт. Био је он тада упошљаван од стране богате бечкеречке клијентеле да изврши адаптације или да осмисли њихове потпуне нове стамбено-трговачке куће. Тако је овај архитекта оставио свој печат на неколико кућа у главној зрењанинској улици. Између осталих и угледни каменорезац Теодосије Тунер користи Бартово присуство и 1900. године амбициозно прилази градњи своје куће на месту дотрајале грађевине чији је власник била до тада Катарина Јовановић. Готово да у граду не постоји архитектура која се више приближила сликарству од куће Теодосија Тунера. Идеја је била потпуно у духу времена: Сјај, лепоту и богаство је требало показати преко главне фасаде сопствене куће, преко њеног лица које је окренуто пролазницима и које се на упадљив начин сваком нуди. Тако архитектура саодређује читаву слику града, а када је у питању власник који је могао да има привелегију да гради у главној градској улици – он је имао осећај дужности да граду понуди нешто изузетно. У оно време то је остваривао преко фасаде. Архитекта Барт, дубоко укорењен у укус свог времена, успео је у овом случају да буде и потпуно оригиналан. Од фасаде је створио сликовиту арабеску, можда мало превише наметљиву и китњасту за данашњи укус, али свакако пријатну за око. Са историјско-уметничке стране, ово дело одређујемо као протосецесијски историцизам. Смернице које га одређује су богаство разнобојне декоративне пластике која је део архитектуре, али која може да се посматра и као самосталан уметнички чин. Са архитектонске стране је занимљиво да је ово прва зграда у старом језгру Зрењанина која има мезанин и спрат. Широки отвори приземља и међуспрата грађевине јасно наглашавају њен трговачки карактер и показују умесан утицај сецесијске архитектуре. Фасада је решена симетрично у односу на централно постављену осу симетрије, са отворима у виду бифора (удвојени прозори) на спрату. Овако великих димензија, ови лучно завршени прозори подсећају на сличне прозорске отворе какве је имала зрењанинска синагога – тада прави архитектонски понос града. Далеки одјеци маварске архитектуре, којом је градитељ синагоге био инспирисан видљиви су и на овој кући, првенствено у начину декорације и њеној полихромији. И на крају, круна целокупне замисли је балкон на спрату који се пружа целом ширином фасаде. Постављен на конзоле, балкон има изузетно ефектно изведену ограду од кованог гвожђа и посебан је украс овог ремек-дела зрењанинске архитектуре. Кућа Теодосија Тунера је сачувала скоро у потпуности аутентични изглед добијен пројектом архитекте Барта те је одређена на даље чување у оригиналном облику.

преузето из “Зрењанин – градитељска баштина” аутора Весне Каравиде