ЈЕВРЕЈСКА СИНАГОГА

Јеврејска синагога, српски Успенски храм и римокатоличка црква св. Ивана Непомука, спојене имагинарним линијама, чиниле су идеалну слику троугла. Овај магични троугао верске толеранције, оскрнављен је насилним рушењем синагоге у лето 1941. године. Постепено насељавање Јевреја у Зрењанину, према појединачно добијеним дозволама, почело је средином 18. века. Јеврејска општина је основана већ 1760. године када је у тадашњем Бечкереку било око тридесетак јеврејских породица. Прва јеврејска богомоља саграђена је око 1852. године као једноспратница на углу данашњих улица Сарајлијине и Ђуре Салаја. На истом месту је крајем 19. века саграђена нова синагога, за време надрабина др Мавра Клајна – једног од најумнијих људи који су живели у Зрењанину. Радови на изградњи нове синагоге започели су у пролеће 1894. године. Изградњу су својим новчаним прилозима помогли многи грађани Бечкерека. Међу њима је, осим Јевреја, био и немали број Срба, Мађара и Немаца, о чему сведоче сачувани спискови приложника. О архитектонском изгледу синагоге бринуо је Леополд Баумхорн (1864-1928), у то време већ прослављени градитељ ове врсте грађевина у средњој Европи. Рођен у Чешкој, са дипломом архитекте добијеном у Бечу, Баумхорн је животом био везан за Будимпешту а делом за тадашњу Угарску. Овај амбициозни архитекта, који је у циљу свог усавршавања пропутовао средњу Европу и Италију, оставио је иза себе 22 синагоге. Све су грађене у тзв. “маварском стилу”. Нама преостаје да о утиску монументалности зрењанинске синагоге судимо преко оних сачуваних у Будимпешти, Темишвару, Новом Саду… Зрењанинска синагога је освећена 17. августа 1896. године. Имала је изглед кубичне грађевине из чијег се средишта уздизала купола великог распона. Тамбур куполе, вишеугаоног пресека, носио је декоративну калоту састављену од сегмената. Прозори су се налазили на калоти кубета, и то по три на сваком сегменту. Фасаде ове грађевине биле су изузетно декоративне. Предња фасада, обележена монументално обрађеним порталом и чипкастом каменом розетом, налазила се на западној страни грађевине. Розете, бифоре (удвојени прозори), кровни венац, мале куполе на угловима, само су део ове богате декорације. Лепоти спољних зидова синагоге доприносила је и полихромија фасада. Разнородан и разнобојан материјал употребљен за грађење, по препоруци архитекте, набављен је са разних страна. Унутрашњост синагоге је била осветљена електричним светлом, што је била новост у то време јер је електрична струја тек стигла у град. Пошто су Јевреји по уласку немачких трупа у Банат протерани, а највиђенији међу њима лишени живота, Немци су приступили рушењу синагоге. Рушење овог ремек-дела сакралне архитектуре наводно је било потакнуто бесмисленим веровањима Немаца да се у њеним темељима налази укопано благо. Или је ова прича, што је вероватније, измишљена да буде утеха граду који је остао без грађевине којом се поносио… Једино што нам је преостало од ове цркве су оргуље, прављене у Бечу, а које се данас налазе у реформаторској цркви у Зрењанину и једна врата, данас у згради Јеврејске општине.

преузето из “Зрењанин – градитељска баштина” аутора Весне Каравиде