СОКОЛСКИ ДОМ

Захваћени општом идејом соколства, почетком прошлог столећа и житељи Великог Бечкерека оснивају друштво "Српски соко". Ово друштво, које је из годину у годину бивало све масовније, учествовало је на многим слетовима широм Војводине. Пошто ни после 1918. године нису добили своје просторије и сале за вежбање челници друштва одлучују да купе жупанијско имање на коме би се саградила Соколана. Са градњом се отпочело 1924. године. За архитектонски изглед ове грађевине побринуо се Драгиша Брашован, Банаћанин родом и у то време већ афирмисани инжењер са дипломом будимпештанског Техничког факулета. Случај је хтео да Брашован после боравка и рада у Будимпешти, привремено борави у нашем граду. Овде је прихватио место жупанијског и градског архитекте. У први мах помало чуди да Брашован, познат као члан Групе архитеката модерног правца и творац функционалистички, дакле архитектонски модерно схваћених зграда у Новом Саду и Београду (Палате Покрајинског већа и хотел "Метропол") овде примењује једно решење потпуно академског волумена изведено у класицистичком стилу. Двадесете године овог века су код њега још увек значиле фазу постакадемизма, којој припада и ово његово дело. Можда из жаљења што овај пионир наше модерне архитектуре није граду оставио прогресивније дело, за шта је био способан, склони смо да у архитектури Соколског дома видимо извесну помпезност и извештаченост. Али, гледајући ову грађевину саму по себи, не можемо да се отмемо утиску њене пропорционалности, усклађености њених делова и сигурности извођења. Као да се архитекта овде игра академским обрасцима, супростављајући хоризонталама основног волумена грађевине вертикалне елементе прочеља у виду дорских стубова поред улазног портала. Изнад стубова су изведени постаменти за скулптуре атлета као симбола спортске вештине и духа. Радио их је један од водећих скулптора тога доба Рудолф Валдец, чију је уметничку вредност потврдило време. Архитекта Драгиша Брашован је такође доживео потврду своје делатности, а једна од њих је стигла педесетих година када је изабран за почасног дописног члана Ројал Институт оф Бритиш Архитектс.

преузето из “Зрењанин – градитељска баштина” аутора Весне Каравиде