ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ ВАВЕДЕЊА БОГОРОДИЦЕ

На месту разрушеног манастира у Граднулици (тадашњем селу или предграђу Бечкерека) подигнута је 1777. године црква посвећена Ваведењу Богородице. Местом на коме је саграђена, удаљеном од урбаног језгра града, црква и данас буди асоцијације на српска манастирска здања. Иако саграђена на измаку барокне епохе црква је у архитектонском смислу у свему барокна грађевина. Говори томе у прилог и њен високи звоник на прочељу и елементи декорације на фасадама. Главни акценат у спољној обради дат је западној фасади. Она је рашчлањена пиластрима и фланкирана торњем са декоративном бакарном капом. На истоку је грађевина завршена дубоком, полукружном апсидом. Унутрашњост храма је пресведена полуобличастим сводовима. Најплоднији српски сликар иконостаса у 19. веку, класициста по свом сликарском убеђењу, Арсеније Теодоровић (1767-1826), радио је 1816. године иконе на иконостасу. Овај отмени грађанин Новог Сада, рођен у Перлезу а школован у Бечу, овде ипак није на висини свог угледа. Читав век касније, 1914. године, Стеван Алексић из Модоша (Јаша Томић), сликао је фреске на сводовима. Унук знаменитог сликара Николе Алексића, поседник минхенске дипломе академског сликара, провео је век у Банату. Поступком реалисте у академском маниру, осликао је многе цркве и урадио многе портрете и жанр-сцене из боемског живота тадашњег Баната. Прича о Ваведенском храму, међутим, има своје почетке много пре 1777. године – када је сазидана данашња црква. Остатак те прошлости је капела светог Рафаила, која се налази поред јужног зида цркве. Народно предање говори о хиландарском монаху Рафаилу који је некада давно кренуо са Свете Горе на север – да би до краја живота боравио у граднуличком манастиру. Појава монаха из најугледнијег српског манастира морала је оставити трага у историјском памћењу Банаћана. У складу са српском средњовековном традицијом, са којом је Хиландар био спона, Рафаилу су били придодати атрибути чудотворца и исцелитеља. Постало је тако ово место ходочашћа која су трајала и после смрти локалног светитеља Рафаила. Народна веровања су, потом, чудотворне исцелитељске моћи пренела на брест – онај исти који и данас, конзервиран, одолева у порти Ваведенског храма.

преузето из “Зрењанин – градитељска баштина” аутора Весне Каравиде